Objašnjenja carinskih termina

Ovo je latinski naziv koji u prevodu znači „prema vrednosti”. Sve dažbine i takse se obračunavaju na osnovu vrednosti robe, tako da se često možete susretati sa ovim terminom.

ATA karnet je međunarodni carinski dokument. Ovaj dokument objedinjuje uslove određene ATA konvencijom i Istanbulskom konvencijom i predstavlja međunarodno priznatu garanciju.

ATA karnet se može koristiti umesto nacionalnih carinskih dokumenata i kao garancija za uvozne dažbine i takse. Karnet obuhvata i privremeni uvoz robe kao i tranzit robe.

ATA karnet takođe može biti prihvaćen u slučajevima privremenog izvoza kao i ponovnog uvoza robe. U pojedinim slučajevima, ova međunarodna garancija ipak nije validna.

Roba koja treba da se ocarini čuva se u obezbeđenom skladištu. Dok se roba nalazi u magacinu, ne podleže nikakvim uvoznim dažbinama. Onog trenutka kada započne carinski postupak mora da se plati uvozna taksa, ili da se roba izveze.

Termin špedicija najčešće se odnosi na postupak carinjenja i to uglavnom na slučajeve kada treće lice obavlja špediterske usluge za pošiljoca ili primaoca bilo da je u pitanju carinjenje uvoznih ili izvoznih pošiljaka.

Popis tovara (kargo manifest) je spisak robe koja se transportuje.

Popis tovara pruža detaljan opis robe, npr:

• brojeve tovarnih listova
• imena pošiljalaca i primalaca
• oznake i brojeve
• broj i vrstu paketa
• opis i količinu robe

Popis tovara može da zameni tovarnu deklaraciju.

Potvrda o poreklu je poseban dokument koji dokazuje da roba koja se transportuje zaista vodi poreklo iz određene zemlje.

Ova potvrda takođe može u prilogu da ima deklaraciju proizvođača, dobavljača, izvoznika ili bilo koga ko je kompetentan da garantuje poreklo robe.

Skraćenica koja se koristi u međunarodnim prodajnim ugovorima da bi se označila fiksna tarifa koja uključuje troškove transporta, osiguranje robe i takse za robu koja se prodaje.

To zapravo znači da onaj ko prodaje robu plaća sve troškove koje podrazumeva transport prodate robe – od izvozne do uvozne destinacije.

U trgovinskoj statistici, „CIF vrednost” podrazumeva da se svi uvozni i izvozni troškovi obračunavaju na osnovu pomenute vrednosti bez obzira na pojedinačne transakcije.

Konvencija o međunarodnoj trgovini ugroženim vrstama

Konzularna faktura predstavlja detaljnu izjavu o poslatoj robi koja je overena u konzulatu određene zemlje. Pojedine zemlje koje dodatno kontrolišu uvoz robe zahtevaju ovu fakturu.

Bilo kakva izjava ili potvrda koja je u određenoj formi propisana i prihvaćena od strane carine i pruža detaljne informacije i pojedinosti koje carina zahteva.

Ovo je skraćena verzija latinskog izraza koji glasi „de minimis non curat lex” a znači „zakon ne brine za male stvari”.

Često se smatra da je efikasnije ne naplatiti veoma niske dažbine i takse.

Elektronska razmena podataka – elektronski sistem prenosa informacija u logistici.

Prostor na teritoriji neke zemlje (luka, aerodrom, skladište ili bilo koji označen prostor) koji funkcioniše van zvaničnih granica carine.

Uvoznici mogu da donesu robu stranog porekla u slobodnu zonu bez plaćanja carinskih dažbina i taksi. U većini slučajeva ova roba čeka da bude procesuirana, ili je pošiljka u tranzitu ili treba da bude re-eksportovana.

Slobodnih zona je pre mnogo godina bilo mnogo više i mnogo su bolje funkcionisale kada su tarife bile veće. Neke od njih preostale su glavnim gradovima, na velikim transportnim raskrsnicama i u glavnim lukama, ali ih je danas znatno manje i prilično je umanjen njihov značaj padom tarifa u poslednjih nekoliko godina.

Slobodne zone se još nazivaju i „slobodnim lukama”, „slobodnim trgovinskim zonama”, i „stranim trgovinskim zonama”.

Međunarodni tarifni sistem koji je objavila Svetska carinska organizacija služi kao univerzalni klasifikacioni sistem robe prema carinskim tarifama.

Prema toj kaslifikaciji roba je podeljena u grupe i podgrupe za koje važe carinski propisi.

Međunarodno prihvaćena skraćenica za Uslove prodaje međunarodne privredne komore. Uslovi su poslednji put izmenjeni 2010. godine.

Troškovi uvozne robe na mestu ulaska u zemlju, uključujući i troškove transporta, osiguranja i skladištenja u luci ili pristaništu.

Svi dodatni troškovi koji nastanu nakon što roba napusti mesto uvoza nisu uključeni u cenu.

Potvrda koju izdaje nadležni državni organ (uglavnom Ministarstvo poljoprivrede) kao dokaz da sadržaj pošiljke ispunjava uvozne propise dostavne destinacije.

Potvrda garantuje da je sadržaj pošiljke ispitan i da ne sadrži opasne štetočine i biljne bolesti.

Niža carinska stopa koja se obračunava na osnovu vrednosti robe i zavisi od zemlje porekla.

Profaktura koju popunjava dobavljač pre slanja robe, a koja sadrži detaljne informacije, bitne za kupca, o vrsti i količini robe koja se šalje, njenoj vrednosti i karakteristikama (težina, veličina, itd.)

Ujedinjene nacije/Elektronska razmena podataka u oblasti administracije, trgovine i transporta.
EDI (Elektronska razmena podataka) – UN uspostavlja i razvija standarde za međunarodnu elektronsku razmenu podataka.